Idem! Yupi!

Evo mene ponovo pišem, znači došli su papiri. Napokon. Polazim za tri dana. Oduševljenju nema kraja! Ne baš. Možda bih trebao, ali uopće se ne osjećam uzbuđeno. Najbolje da ne odem. Ha ha ha ha ha ha, jao kakav bi onda ispao brav! Ne bi sad ne otišo, ako ništa, ne bi mi se dalo svim ovim ljudima kojim sam taman objasnio zašto idem, ponovo objašnjavat zašto nisam otišao. No dobro. Pisao sam mail u Oman malo da utančimo detalje oko mog dolaska, i dobio sam dva odgovora. Od Alija i Abdulaha, iz Omana, Ali i Abdulah, ludilo :-D. Traže neke podatke glede moga leta, ali dobro je, odgovaraju. Znači očekuju me, što mi je konačna potvrda da idem. U utorak imam dogovorenu rakijadu sa užom ekipom, malo da se oprostimo i da oni proslave što odo :-). Šalim se, nazočni sa rakijade koji čitaju, nemojte što god zamjerit, svi će te mi nedostajat, iskreno! A nedostajat će mi i rakijade, pošto je dole alkohol naći isto kao i ženu naći, ali odmotanu, ili otpakovanu, ili u miniću, kako god. A usput, i to je jedna od stvari koje će mi falit :-). Ne da sam i ovdje neki zavodnik, daleko od tog, ali eto, valja vidit. Eto tako. Da ne duljim više s šupljom. Odo. Sad me čeka kupovina, pranje, spremanje, pakiranje, putovanje..... Iduće javljanje bi moglo biti iz Turske, ako igdje na aerodromu uhvatim internet dok budem čekao. Teško, ali nadam se jer moram se nečim zabavit da ne bi, ne daj Bože, zaspao negdje na nekoj klupi ili stolici pa zakasnio na avion. Nekome je možda smiješno ali kad sam ja u pitanju, i spavanje na grani je opcija. Toliko od ove seanse, iduća postaja Oman!